Kara Kellar Bell: Sao Paulo Confessions (prevod)

"São Paulo, Brazil.

Četvrti najveći megalopolis sveta, više od 18 miliona duša, svakoga dana stižu nove. Napeti lavirint masivnih nebodera, kilometarskih avenija i nemilosrdnog haosa. Zamislite „Blade Runner“ u tropima.“

.

Ovo je Subin zapis sa omota albuma „Sao Paulo Confessions“. Kao što ga je opisao, tako ga je ozvučio: ovaj album donosi futuristički zvuk urbanog meteža - kreaciju klasično obrazovanog pijaniste i kompozitora, koji je izučavao i Afro-brazilsku muziku, kao i melodije i napeve američkih indijanaca.

.

Mitar Subotić Suba je rođen u Jugoslaviji. U Brazil se preselio pred kraj osamdesetih godina dvadesetog veka. Baveći se raznovrsnim formama primenjene muzike – od baleta preko filmske muzike ali i setovima za modne revije - Suba je širio horizonte interesovanja i produbljivao svoje znanje elektronske muzike. Kao producent je radio sa Marinom Limom na njenom albumu iz 1998 - ‘Pierrot do Brasil’, kao i sa Katiom B, Cibele i Bebel Gilberto. Upravo u vreme kada je radio na albumu „Tanto Tempo“ Bebel Gilberto stradao je u požaru u svom studiju, u 38. godini. Iako je bio uspeo da neozleđen izađe iz studija u plamenu - vratio se u vatru. Priča kaže - zbog master traka upravo tog njenog albuma. Nakon što je izneo trake prevezli su ga u bolnicu u kojoj je preminuo od trovanja ugljen-monoksidom, svega sat vremena nakon izbijanja požara. 
.
Sledećeg dana je trebalo da krene na put u Belgiju zbog promocije njegovog albuma „Sao Paulo Confessions“.

.
Njegova smrt bila je težak udarac za muzičku scenu Brazila: tokom deset godina života u Sao Paulu uspeo je da stvori jedinstveni muzički amalgam, muziku nastalu iz haosa velikog grada i mešavine različitih kultura.

.

Upravo je Suba taj koji je otkrio mladu pevačicu Cibelle, koja se pojavljuje na tri snimka na njegovom albumu. Od dvanaest snimaka, gotovo polovina su instrumentali. Suba je sam, ili u saradnji sa saradnicima komponovao sve pesme izuzev jedne - obrade čuvene teme Viniciusa de Moraes i Antonia Carlosa Jobima.

Svirao je klavir, klavijature, programirao sprave.

.

Album otvara glas Cibelle i pesma „Tantos Desejos“

.

„Večno šaputavi vetrovi,

prkosno nemirna mora,

Ti, zauvek.“*

.

Ova pesma jedna je od konvencionalnijih na albumu. No, i u njoj slojevi elektronskih zvukova i melodija kreiraju sofisticirani atmosferz koja obuzima slušaoca.

.

Bez vremena za predah, udaraljke nas vode do sledeće pesme – „Você Gosta“ – bližoj elektronskoj plesnoj muzici, prepunoj slojeva efekata koji se poput talasa povlače i vraćaju kroz pesmu i težih udaraljki koji snimku daju dobru dinamiku. Taciana, gostujući vokal na ovoj pesmio više recituje i šapuće nego što peva, što ovu pesmu čini punom omamljujuće izmaglice.

.

‘Na Neblina’ je prvi instrumental na albumu, vođen snažnim ritmom i klavirom. Glavnu melodiju ovog sjajnog elektronskog zvučnog pejsaža vodi upravo Subin klavir, delikatno atonalan i vodi je sve do naizgled neorganizovanog maglovitog zvučnog haosa, pre no što se vrati sofisticiranosti osnovne melodije.

.

Sledi ‘Segredo’ sa Katiom B kao vokalom koja je čini zavodljivom i punom senzualnosti.

.

„Ukoliko je to želja

Molim te da me vodiš

Ukoliko je tajna,

Dozvoliću da me ponese,

Ako nema hrabrosti,

molim se za blagoslov,

Tamno nebo se valja.

Uskoro će se sručiti.“

.

Sofisticirani, urbani plesni zvuk je ponovo tu na snimku ‘Antropòfagos’ – još jednom instrumentalu koji prosto zahteva da se sluša glasnije. Zvuk rabeke, portugalskog žičanog instrumenta koji se često pojavljuje u brazilskoj muzici preliva se preko udaraljki, basa i elektronike, dajući dodatnu oštrinu kompoziciji.
.

‘A Felicidade’, delikatna u svom elektro-bossa ritmu, bogata i tamna, gusta poput čokolade, obogaćena je primesama džeza. Glas Cibelle je fantastičan izbor za novu verziju klasične pesme De Moresa i Toma Jobima, najbliža onome što je Suba radio na albumu Bebel Gilberto – „Tanto Tempo“. Ovaj snimak je jedan od vrhunaca albuma.

.

‘Um Dia Comum’ (A Normal Day) je ponovo instrumental, iako Suba u središte pesme ubacuje i semplove ženskog glasa. Klavir ponovo vodi melodiju koja nastaje igrom gitare, udaraljki i elektronike. Ovo je jedan od onih snimaka koji bi našli svoje mesto i na plesnom podijumu, ali i u kabini automobila tokom vožnje ili dok uživate zavaljeni u fotelju sa čašom vina u ruci.

.

Cibelle je ponovo tu u pesmi ‘Sereia’ čiji je i ko-autor.

Više elektronska i bogatija izobličenjima zvuka od ‘Felicidade,’ ova pesma je zadovoljiva, puna mistike i pomalo preteće atmosfere. Reči su zapravo pesma koju je Cibelle prethodno napisala.

.

„Tvoja duša je u mom dlanu,

Tvoja ruka je na mom telu,

na pesku.“

.

Zatim sledi fantastična ‘Samba Do Gringo Paulista’. Masivni slojevi elektronike i udaraljki povezuju deliće mikseva iz tema koje koriste škola sambe – ali im prethode nežne udaraljke i meki tonovi, pre no što se mašine pokrenu. Kada je u naponu snage, „Samba“ je vrhunsko delo plesne muzike. U mirnijim pasažima donosi eterične zvuke koji zaista predstavljaju idealni zvuk za noć u osvetljenom gradu. I onda – ponovo pulsirajući ritam i samba bubnjevi. U njoj ćete u potpunosti uživati u klubu ili na zabavi, ili slušajući je glasno tokom vožnje.

Igrajte, ako je potrebno – i sami.

.

U snimku ‘Abraço’ Subin stalni i stari saradnik João Parahyba, koji je prisutan na mnogim snimcima na albumu koristeći konge i udaraljke unosi Afro-brazilski ritam. Vokali su Joanna Jones i Arnaldo Antunes, čiji duboki glas gotovo repuje tekst pesme.

.

‘Pecados Da Madrugada’ je instrumental izvajan korišćenjem semplova vokala. U skladu sa naslovom, donosi atmosferu napete noći u tropskom urbanom ambijentu.

.

Konačno - ‘A Noite Sem Fim’, poslednji snimak na albumu nastavlja se na prethodni, donoseći zvuk koji možda najviše odgovara fotografiji i kolorima sa omota albuma: tu je, ponovo, ta atmosfera "Blade Runnera u tropima" i ukoliko bi trebalo izabrati snimak koji najbolje oslikava tu metaforu – to je upravo taj, poslednji snimak sa „Sao Paulo Confessions“. 

.

Pet godina nakon Subine smrti, nemoguće je naslutiti kako bi dalje evoluirala njegova muzika. Ali, njegov uticaj na brazilsku muziku i plesnu scenu je i dalje veoma vidljiv. Dovoljno je da preslušate albume poput ‘Brazil Lounge Dois’ i shvatite kako se žanr dalje razvija.

‘São Paulo Confessions’ je već sada klasika, neverovatni amalgam plesnog zvuka ali i opuštajuće i omamljujuće atmosfere, upravo one koju i Suba opisuje – rečima:

.

„Život u Sao Paulu je brz, lud i opasan. Realnost se neprekidno menja. Grad je pun ljudi iz svih delova Brazila, ali i stranaca – i svi su u potrazi za – smislom. Ukoliko imate strpljenja i vremena za istraživanje, dolaziće otkriće za otkrićem, otkrićete neverovatne ljude na neverovatnim, čudnim mestima.“

.

Tekst preuzet sa: http://www.laurahird.com/newreview/suba.html, objavljen 2005. godine.

Prevod: Nebojša
* Prevodi tekstova pesama rađeni su na osnovu engleskog prevoda originala.
.
Album možete preslušati na: http://mitarsuboticsuba.blogspot.com/p/audio.html

.