недеља, 02. новембар 2014.

Angel's Breath: 20 godina [ekranizacija]*

"... bojim se, u stvari da je, možda, osećao da mu je to kraj", citira Aleksandar Žikić Margitine reči u knjizi "Mesto u mećavi", baveći se albumom koji je Milan Mladenović snimio sa Mitrom Subotićem - Subom nekoliko meseci pre smrti i čije izdavanje nije doživeo. Žoao Paraiba, fantastični perkusionista koji je svirao na tom albumu napisao mi je u intervjuu >> koji smo uradili pre nekoliko godina "Kada je Milan došao, bilo je dirljivo gledati ponovni susret njih dvojice, kao da su ponovo u Novom Sadu. I sve teče lako i glatko – i priča i muzika, zaista neverovatno. To vreme koje je Milan proveo kod nas u Sao Paulu istovremeno je ličilo na vreme oproštanja dva prijatelja... Sa druge strane, toliko je bilo zapravo lako snimati taj album. Svi smo radili fantastično brzo, disali kao porodica, ne možeš da zamisliš kako je išlo. " Na omotu albuma postoji i Milanov tekst, u kojem, između ostalog piše: "Ritam, najstarija komponente muzike, najstarije umetnosti, osnova je ovog projekta, dok preko njega plivaju i zvuci balkanskog etnosa, sa mesta koje je trenutno žarište iskonske borbe dobra i zla u ljudima." Suba je na istom mestu zabeležio: "Ovaj CD uradili smo Milan, Žoao, Fabio i ja (...) Sva ta četiri posebna jezika izgradila su jedan poseban, peti jezik." Žikić navodi da je radni naziv ovog projekta bio "Pangea", prema imenu sveplanetarnog kopna koje se vremenom razdvojilo u današnje kontinente." Jedan od preživelih članova poslednje postave EKV tvrdi da je Milanu ovaj album bio najvažniji rad u životu. I danas, dvadeset godina nakon objavljivanja, ovaj album i dalje nije prepoznat - za šta su zaslužni i trenutak u kojem se pojavio, tiraž i njegova distribucija (danas ovo izdanje ima status kolekcionarskog rariteta) i odsustvo podrške - jer izuzev priče o albumu i svega nekoliko recenzija u medijima, album je promovisao svega jedan spot, "Crv", koji je Milan radio sam i ostavio nezavršenim, da bi ga nakon njegove smrti kompletirali "njegovi prijatelji", kako svi dostupni izvori navode.  Drugi razlog je, svakako, činjenica da je Angel's Breath hermetičan, drugačiji od svega što je publika očekivala, iako su Milan i Suba od prvog trenutka saradnje pod imenom Angel's Breath, još od osamdesetih tragali i oblikovali takav zvuk i takvu muziku.


*** 
Od one večeri u kojoj je Kuzma doneo u redakciju CD pravo sa promocije albuma održanoj u Barutani krajem te 1994, Angel's Breath jeste jedan od onih albuma sa kojim sam sve vreme, svih ovih godina u potpunom sazvučju - i to od uvodnog zvuka na "Praia do Ventu Eternu" do poslednjeg tona snimka "Velvet", poslednjeg koji su Milan i Suba napravili, a u kojem Milan više i ne peva, već glas koristi kao jedan od instrumenata.  Angel's Breath je za mene i danas jedan od deset najboljih albuma ikada. Tako se i dogodila ekranizacija. 

Počelo je nenamerno, pokušajem rekonstrukcije nekompletnog presnimka spota za "Crv" koji je isplivao pre nekoliko godina na mreži sa ko zna čije video trake snimljene sa 3K, a koji je bio u toliko lošem stanju da sam, koliko sam umeo i znao, rekonstruisao nedostajuće delove i uklopio ga sa stereo zvukom sa originala. Zatim sam shvatio da se scene iz Velsove "Dame iz Šangaja" savršeno uklapaju sa snimkom "Ogledalo".  I da niko drugi osim Sonje Savić ne može biti na "40 seconds of Love"... i da je Karpo Godina pravi izbor za "Velvet"... 

I tako, kap po kap. 
Isključivo iz želje da ova muzika stigne što je moguće dalje. 

U naredna četrdeset i dva minuta, kao podloge za snimke sa albuma "Angel's Breath" pred vašim očima biće scene iz filmova: "The Cave of Forgotten Dreams" Vernera Hercoga;  "Una" Miloša Radivojevića;  "Izrazito ja" Joce Jovanovića;  "Hole in the Soul" Dušana Makavejeva (dokumentarni materijal iz filma) "Sans Soleil" Krisa Markera;  "The Lady from Shangai" Orsona Velsa;  "The Return" Andreja Zvaginceva;  "Nostalgia" Andreja Tarkovskog;  "Parada" Dušana Makavejeva i, "Gratinirani mozak Pupilije Ferkeverk" Karpa Aćimovića Godine.  Među klipovima je, naravno, i rekontruisana verzija spota "Crv", čija se originalna u međuvremenu pojavila na mreži. 

Sutra, 2. novembra, biće petnaest godina od smrti Mitra Subotića Sube.  Tri dana kasnije biće obeleženo dvadeset godina od Milanove smrti.  Kakvu li muziku sad prave,  tamo negde,  gde se zvuk i vreme prostiru - drugačije.
I neka ovo bude inspiracija za nekog veštijeg da uradi nešto više i bolje od mene. 
Jer muzika koju su Suba i Milan stvarali, kao i životi koje su živeli još uvek čekaju pravu ekranizaciju.


.
* objavljeno na blogu preslicavanje.blogspot.com
.

недеља, 24. август 2014.

Angel's Breath: "Čaura"

Sekvenca iz filma "Nostalgija" Andreja Tarkovskog kao video podloga za snimak "Čaura" sa albuma "Angel's Breath", 1995.

"Ne mogu da se probudim 
Mirno spavam 
Sanjam svoje lice."




недеља, 06. јул 2014.

Branka Parlić o Subi i Satiju (Vreme, br. 1226)


Suba je bio još đak srednje muzičke škole u Novom Sadu kad sam ga upoznala, ali je već bio mladić s puno ideja – i bez straha da svoje ideje i realizuje. Radio je muziku koja je zaista bila nekoliko koraka ispred onoga što se radilo kod nas.
(...)
Znate li Subinu verziju Thanks Mr. Rorschach ili 10 ambijenata na muziku Erika Satija? To smo radili tako što sam ja svirala, a Suba je sedeo i onako otprilike zapisivao šta mu prvo padne na pamet i pravio asocijacije da bi ih kasnije razvio u studiju. I kad sam tu prvu Gnosijenu svirala, on počne neki tekst iz Koštane da govori: “Hadži-Mitke, žal za mlados...” – to mu je prva asocijacija bila.
Kasnije je upravo tu stavio deo Mitketovog monologa, jedan stari snimak. Bilo nam je tada smešno da Satie zvuči kao narodnjak. Ali sve to ništa ne oduzima od čarolije kompozicije.

("Vreme", intervju, broj 1226, 03. juli 2014)



.