понедељак, 04. јануар 2016.

Intervju sa Subom, jesen 1985.


"Ploča nije cilj mog rada i to iz nekoliko razloga. Kao prvo zbog toga što nisam zainteresovan da napravim osam istih stvari. 


Želim da snimam, kao što i radim, potpuno različite stvari. A kada sakupim osam različitih pesama niko neće da ih objavi."

(Kompletan intervju dostupan je na stranici dragocenog Yugopapira >>)


понедељак, 02. новембар 2015.

Rex Ilusivii/Mitar Subotić Suba: “In the Mooncage” [vinil/reizdanje]

“...u njemu nema reči koja bi odgovarala reči mesec, ali ima
jedan glagol (kod nas) koji bi glasio mesečariti ili mesečiti.
 (Horhe Luis Borhes, “TLON UQBAR ORBIS TERTIUS”)
*
»Ovo su zaista čudni dani.
Snovi i legende naviru u život iz ove trave.”
(Jomer, “Dve kule”)
Pišem ponovo o “In the Mooncage” zato što je od poslednjeg teksta >> o tom projektu zrak mesečine konačno osvetlio bravu kaveza i ta vrata su ponovo otključana.
Pre dve godine sam priču o ovom projektu završio nadajući se da audio trake ne gore - i da će iz neke skrivene škrinje poteći muzika za koju sam znao da je snimljena i čije sam fragmente čuo - ali nisam imao previše dokaza da je u potpunosti sačuvana.
(“Nadajući se” možda i nije najbolji izraz. Ono je više bila vera protkana iskustvom: nakon petnaest godina traganja i pronalaženja Subinih snimaka na neverovatnim mestima – znao sam da će ti snimci jednom stići do mene, sve je bilo samo pitanje vremena)
Nada je tinjala sve dok mi Vladimir Ivković, kojeg tada nisam poznavao, nije porukom otkrio negde u aprilu da su u toku završne pripreme za objavljivanje do tada neobjavljenog albuma koji je Suba snimao u februaru i martu 1988. godine u Novom Sadu, te da je mali tim ljudi u saradnji sa Subinom majkom – Ružom Subotić – već dugo u procesu digitalizacije njegovih (ne)objavljenih snimaka – i da je ovo tek početak.
(Da mi je rekao da ima u rukama neobjavljenu Borhesovu novelu o pravoslavnim sveštenicima koji u beogradskim lagumima vrše katramunać u maju 1521, manje bi me iznenadio)

“In the Mooncage” je poslednji rad koji je snimao kao Rex Ilusivii. Za taj rad dobio je nagradu UNESKA za promociju tradicionalne kulture, što mu je omogućilo i prvi odlazak van Jugoslavije, odnosno trasiralo njegov put sve do Sao Paula, u kojem je stradao 1999. godine.
Album je javno predstavljen publici na Subin rođendan, u junu ove godine u Novom Sadu. I da - prošla su gotovo četiri meseca od kako mi je Vladimir uručio perfektno izliven  i dizajniran dvostruki vinil - ali ja tek sada verujem da mogu da pišem o muzici koju otkriva. Jer se - kao i svaki put pišem o Subinoj muzici – suočim sa činjenicom da nije problem u izboru reči, već u činjenici da su reči – suvišne ili nedovoljne – i da bi svaki pokušaj jezičkih vratolomija samo dodatno mistifikovao njegovo delo, nepotrebno.
Zato ću se usredsrediti na najvažnije.
“In the Mooncage” nije prvo delo u kojem je Suba (na njemu svojstven način) eksperimentisao sa lokalnim folklorom ili muzičkom tradicijom.
Zapravo - izuzev izleta u pop muziku (snimci sa Milanom, Igorom Popovićem, Massimom, Marinom; produkcija La Strade; ko-produkcije Haustora, EKV i Oktobra 1864...) – Suba je neprekidno eksperimentisao, bavio se alhemijom, stvarajući zvučne amalgame koje se posle njega niko drugi nije usuđivao da stvara na taj način na ovom tlu.
(Jedan intervju iz 1984. otkriva da se još onda dohvatio i muzike Amazona (snimak “Plazma”, još uvek izgubljen).
Na “In the Mooncage” njegove sprave zaposeli su motivi balkanskih uspavanki (po nekim teoretičarima - one su najstariji oblik stvaralaštva ljudi sa ovih prostora), čiji se fragmenti ukazuju u kompozicijama poput rusalki i talasona – i čiji je tretman potpuno drugačiji od onoga što je tek nekoliko godina kasnije postao trend – kada su i neki drugi kompozitori otkrili lepotu harmonija naše tradicije i preneli ih u svoju muziku na način prijemčiv prosečnom uhu.
U pedeset i nešto minuta muzike (dupli vinil donosi i dva dragocena dodatka) Suba dokazuje da je još tada, u dvadeset i sedmoj godini, potpuno znao muziku. (“ja radim zvuk koji stvara slike u glavi” >>)
Ovaj album je dragoceni kamen međaš za razumevanje Subine muzičke karijere, komad koji je nedostajao da bi se razumelo kako je u sledećem koraku kreirao “Dreambird” sa Goranom Vejvodom, odnosno šta je radio stvarajući sa Žoaom Paraibom “Memoria Mundi” projekat, u kojem su njih dvojica stvarali muziku sveta >>, što je još jedan fragment koji dokazuje Subinu potpunu autentičnost i koliko su njegovi radovi dragoceni, ne samo za nas, odavde.
(O poveznicama ovih snimaka sa njegovim drugim radovima iz Brazila – drugom prilikom. Jer – postoje.) "Snippets" sa albuma:


Za nekoliko dana je još jedna godišnjica Subine smrti.
Šesnaest godina od njegovog odlaska - a zahvaljujući vestima da se u nedavno otvorenoj škrinji nalazi još neverovatnog blaga - prvi put završavam tekst o njemu ne baveći se krajem, već siguran da će ova priča imati još epizoda.
U međuvremenu,  virim već mesecima u ovaj kavez i  gledam šta mesečina crta na zidu,  kroz rešetke otvorenih vrata.
Slika je svaki put -  drugačija.


"In the Mooncage" bi trebalo da je dostupan u prodavnici Yugovinil, kao i kod izdavača - Offen music.
Više informacija o izdanju dostupno je na stranici Offen Music >> (+ Facebook stranica >>) Koristan tekst o izdanju i promociji albuma - "Dnevnik", jun 2015. >>  Danas (!) objavljeni intervju sa Vladimirom Ivkovićem >> Više o Subi i njegovim radovima i dalje je dostupno na Tantos Desejos blogu >>

.

субота, 27. јун 2015.

"U mesečevom kavezu"




"Sinoćno okupljanje u povodu obeležavanja Subotićevog rođendana, u Zavodu za kulturu Vojvodine, bilo je i prilika da se čuju neke neispričane i manje poznate skaske iz života Subinog, koje govorahu poet, konceptualist, kritičar i direktor Zavoda, Vladimir Kopicl i muzikolog i kritičar, Dušan Mihalek. Takođe, prisutni su bili u prilici da uživaju u muzici sa Subotićevog albuma „In the moon cage“ koji je nemački izdavač „Offen music“ objavio u vinilnom izdanju. Kao polazište za svoja istraživanja u elektronskoj muzici na ovom albumu, Suba je uzeo uspavanke i tradicionalne napeve jugoslovenskih naroda, a upravo za njega je i dobio nagradu UNESC-a koja mu je omogućila da započne radu Brazilu (odakle se seli nakon svoje „pariske faze“)."

Više o promociji "In the Mooncage" je dostupno na ovom linku >>