O albumu "Disilluisioned" [magazin Hit, 1988]

"Čini se da je ovakav eklektizam malo preambiciozan zahvat, i da nema odgovarajuće motivacijsko uporište; takođe, nisam siguran da je spoj Satieja i Bore Stankovića onaj pravi - više bi, možda (ako je bilo nužno preneti atmosferu dramskog teksta), odgovarao
Brechtu (uz, čak, neki song Kurta Weilla).

Ove, samo uslovno shvaćeno, primedbe, naravno, ne umanjuju ekskluzivnost, osobenost, i neosporni kvalitet ploče o kojoj je reč, a naročito njen pionirski značaj u našim geografskim koordinatama. Rex Ilusivii (Kralj iluzije), koji, uzgred, trenutno radi druge, možda i zanimljivije projekte, ovom pločom stavio je tačku na jedan period svog delovanja, i potvrdio svoj neosporni dignitet, a možda inaugurisao trend koji, istina, nedostaje našoj sceni, a koji, ipak, ne može svako da sledi."

(Kompletan tekst autora Đorđa Kurčubića dostupan je ovde >> zahvaljujući Yugopapiru, čiji rad možete podržati na platformi Patreon >>)

Zoran Janjetov, intervju (o svetu, stripu, sebi, Subi...)

(Delić iz intervjua koji je u potpunosti dostupan ovde >>)

Kako smo dozvolili ovakav Subin (muzičar Mitar Subotić, 1961-1999) plato u Limanskom parku?

Nismo ništa dozvolili, to su iz najbolje namere ljudi krenuli da rade i objašnjeno im je da ne postoji gradska institucija za takve stvari i to radi „Lisje“, pogrebni zavod. Užasnuo sam se, rekao sam da to hitno treba uništiti jer nema veze sa Subom, mojim gradom, ni sa čim, mrak. Izgleda kao nadgrobna ploča, za takav duh, um i takvog čoveka. Znam da bi njega nerviralo što plato uopšte nosi njegovo ime, to je mimo svih njegovih načela. I sad, vidim ja to i ne smem da kažem Subinoj mami da mi je to grozno i javlja mi se ona i kaže: „Janjo, da li si video ono, ono je grozno, kao kanta za đubre.“ Rekoh „super, sada mogu da kažem koliko mrzim to.“

Rešenje?

Prijatelji su predlagali nešto savršeno, napravimo tablu te veličine i dizajniramo neko ludilo, čudno, misteriozno, moćno, estetski privlačno, i onda noću trokomponentnim lepkom zalepimo da ne mogu da skinu. Ono narandžasto ruglo koje to drži obložimo ogledalima i pretvorimo u objekat dostojan Sube. A da se suprotstavljam institucijama… Neka stoji tamo, ionako niko ne zna šta to znači, ne znam da li je ovaj grad i zaslužio da zna za tog čoveka. Problem je što ljudi po svetu znaju (smeh). Kada je na džez festivalu bio Alister Grejem i imao izložbu crteža, upoznali smo se i ispostavilo se da je čuo da je ovo grad iz kojeg je Suba, na čiju se muziku otkida. Kada je saznao da smo bili najbolji drugari, rođeni na isti dan, posle pet sekundi smo postali prijatelji. Eto, Suba je vezao nas dvojicu. Ljudi u Njujorku dobijaju kraljevski tretman ako pomenu Subu.

Rex Ilusivii Special: Lunatic Love Songs (emisija)

Topla preporuka za preslušavanje!Subini neobjavljeni i objavljeni snimci, divno uklopljeni od strane Vladimira Ivkovića.
Emisija je dostupna za preslušavanje ovde >>

Najava:
"First episode of Lunatic Love Songs on Red Bull Radiois now available on demand. 2 hours dedicated to Rex Ilusivii / Suba. Released and unreleased music, sloppy announcements every now and then, but they should be easy to skip. I strongly encourage you to dive in. Mitar Subotic Suba Rex Ilussivi Offen Music VERSATILE Ruža Subotić Slobodan Misailovic Fabio Golfetti Taciana Barros Natalia Barros Katia Bronstein Béco Dranoff Max Cole Shawn Reynaldo Zoran Janjetov Branka ParlicMeri Bonastre Lena Willikens....

Cross Radio / B92: Specijal o Subi (2002.)

Suba, arhiva Taciana Barros

Specijalna emisija o Mitru Subotiću Subi, emitovana u okviru Cross Radija/Radija B92 u aprilu 2002. godine.

O Subi i njegovoj muzici govore: Zoran Janjetov, Bebel Gilberto, Petar Janjatović, Darko Rundek, Slobodan Tišma, Katia B, Peca Popović, Jovanka Zlatković, Goran Vejvoda, Marina Perazić.

Korišćena muzika: Rex Ilusivii, Rex Ilusivii i Milan Mladenović, Holger Czukay, EKV, Haustor, Suba & Goran Vejvoda, Angel's Breath, Suba.

Aleksandar Caki Kravić o Subi

Aleksandar Caki Kravić u ovom intervjuu >> priča i o saradnji sa Subom:

"Malo ljudi zna da smo Suba i ja snimili zajedno jednu stvar, zove se “Ptice” i može se čuti na Jutjubu. Nas dvojica smo dosta radili kod mene u studiju. Počelo je tako što je njegov otac, sjajni Radomir Subotić, radio neku dečiju putopisnu seriju, a kod nas u studiju radili smo muziku za to. Suba i ja smo se prepoznali u nekim stvarima, bavili smo se ozbiljno muzikom i hteli smo nešto više, obojica smo bili naslušani istih ili sličnih “idola”, tako da smo znali da dođemo subotom uveče u naš studio i drndamo nešto do dva, pola tri. Onda je on te snimke na portirnici Radija ostavljao Goji (Dragan Gojković, danas poznat novosaski advokat – prim. red.), uredniku emisije “Jugoslovenska pop scena”, koja je išla subotom u pola tri, a da se ne bi znalo ko stoji iza toga, izmislio je ime Rex Ilusivii. Moj pseudonim bio je Gospodin Godo (smeh).

To su bili neki prvi Subini samostalni producentski zahvati, kreativni i kompozitorski takođe, a onda je prešao u Radio i počelo je da se dešava to da su neke grupe htele da rade s njim, jer je on bio čovek koji je imao ukusa, bio je obrazovan, imao je škole, nije imao ni jednu slabu tačku, a i tehnički je bio potkovan, kapirao je opremu i sve ostalo. Pozvao me je da sviram na albumu Heroine, ali i na pesmi Marine Perazić “Plava jutra” – Suba kaže, “Ajd' dođi, Firči će svirati, Marina će pevati”, i eto me. To je bila strašna stvar, jedna od boljih pesama koje sam snimio, čak i dan-danas kad je čujem, kažem sebi, “hej, pa ovo je baš dobra stvar”."

Low Company o Subinom albumu "Wayang"

Čoveče! Zaustavi se i prepusti ovom fantastičnom arhivskom otkriću koje je objavio Offen Music!

Ovo je očaravajuća, narko-romantična, dub-oka muzika četvrtog sveta: poliritmički tehno, minimalistički sinti i bombardujući bitovi koji nam stižu pravo iz mašte Mitra Subotića - Sube.

Fantastični eksperimenti koje je Subotić radio pod pseudonimom Rex Iusivii već su predstavljani na prethodnim izdanjima Offena, ali ti radovi nekako padaju u senku "Wayanga", dvostrukog albuma koji je Suba snimio u Sao Paulu 1995. godine.

Zadivljujuća od prvog do poslednjeg snimka, uobličena tako da snažno potresa sve osim onih koji ne umeju da slušaju: Wayang krije čudesne, raskošne melodije koje nagoveštavaju novo vreme iako se oslanjaju na tamniji i hladniji zvuk Detroita, teške bas-linije, cut-up vokale i guste slojeve udaraljki Afrike koje čine da se ova muzika kreće od urbanog fanka do "My Life In the Bush of Ghosts" (Eno & Byrne) i Liquid, Liquid, etno-psihodeličnog regea koji je Jah Wobble svirao u 'Lagos fazi' i usporenih bitovi koji zvuče kao da su ih stvarali Smith & Mighty u garažama St.Paul kvarta.

Zaista, mogli bismo se zapitati da li je ovo preteča hip-hopa i kako bi svetska produkcija zvučala da se ovaj album zaista pojavio u godini kada je sniman, odnosno 1995.

Kompletan tekst dostupan je ovde >>