Suba priča o Brazilu, 1990 (intervju za RTNS)

(Transkript dela intervjua koji je sa Subom napravila Jovanka Beba Stepanović, 1990. godine)

"Ja kada sam došao sa stvarima koje sam pravio u Jugoslaviji i koje sam pravio i tamo, one su za njih potpuno egzotične, i potpuno su šokirani tim nekim novim zvucima i novim slikama koje im dajem. Tako da imam sreće da sam našao svoje mesto i da sam se dosta brzo uklopio u muzički tok. Pravim i dalje muzike za pozorišne predstave... imam jednu fantastičnu saradnju sa jednim Buto-teatrom, pošto je u Sao Paulu najveća kolonija Japanaca van Japana, sedam miliona njih živi u Sao Paulu. Tako da je japanski teatar vrlo snažan, a taj neki Buto je za mene nešto najbliži mojoj muzici, slike bez reči, sa pokretom, i kontrolom i koordinacijom pokreta. Tako da imam ovde svoje Nade Kokotović ponovo, imam svoje Milane Mladenoviće, uspeo sam da preselim čitav moj mali svet iz Novog Sada, Beograda ili iz Pariza, uspeo sam da sve to nađem u Sao Paulu. Sa te strane sam više nego srećan. Pošto sve to novo što se dešava i novi uticaji koje primam i ono što moja glava, ono što mi je važno da izbacim iz sebe - imam sa kim, imam zašto, imam publiku koja će to da gleda ili da čuje. Postoji jedna radio stanica koja se zove Radio Kultura koja se bavi tim nekim novim muzikama... kada god nešto novo napravim, ja odnesem traku, to ide na radio... Produciram ploče drugih ljudi, uspeo sam da sklopim studio, tako da sada mogu da radim ne zaviseći od izdavačkih kuća, institucija ili ljudi dobrih volja... Tako da sve to sad, posle dve godine postaje normalno. Naravno, trebalo je dve godine žešćeg rada i upuštanja i nesigurnosti... i da li sam u pravu, i da li sam uradio pravu stvar što sam došao ovde ili negde drugde... Ali, svi ti "da li", "da li sam" i "da li ću" i "da li sam trebao"... izgleda da sam napravio pravu stvar, jer za moju glavu je ovo najbolje mesto na kojem sam bio."

*