Massimo Savić o Subi, Milanu i snimanju albuma "Disillusioned"

"Upoznao sam se sa Milanom u mjestu Otočec Ob Krki na festivalu alternativne glazbe. Tog dana su svirali D Bojs, Katarina II, ne znam da li su tada bili Ekatarina Velika, i Dorijan Grej na kraju. Recimo bila je 1983. ili 1984. godina...Tada smo se upoznali Magi, Milan i ja...Nakon toga sam prohodao sa jednom djevojkom u Beograda, i došao sam malo živjetu u Novi Beograd, a Milan je isto bio iz Novog Beograda, pa smo se dosta čuli i sretali. Kasnije u njihov bend je došao bubnjar iz Novog Sada (Ivan Fece) Firči sa kojim sam bio izvrstan prijatelj i često sam odlazio u Novi Sad.

Massimo kaže da postoje tri kompozicije nakojim su radili Firči, (Zoran Radomirović) Švaba i (Mitar Subotić) Rex Ilusivii, dok je Milan Mladenović pisao tekstove: "Trebao je i Milan doći na taj sešn, ali se razbolio, pa je tekstove javljao telefonom. Poslao je te tri pjesme koje još nisu izdate. Firči ih je iskopao u Radio Novom Sadu pa ćemo vidjeti šta će bit s tim pjesama. Ne bi bilo loše da se to pusti u opticaj, jer nije loše. Vrlo otkačenih gitara sam snimio, a jedan Rom je svirao violinu.

Kasnije se pojavio drugi album (1984) Ekatarine Velike, sa "torture never stops" na početku. "Tako počinje jedna pjesma Frenka Zape. Stalno sam govorio tu poštapalicu 'torture never stops' kad god se nešto negativno zbiva, a opet i kad je pozitivno, nije važno, bitno je da ne prestaje. Tako počinje album. Milan i Magi su me zvali da uđemo u studio i dali mi kart blanš 'Izvoli radi đto god hoćeš'. Dali su mi stvarno otvorene ruke što se tiče gitare, glasova, govora, a kasnije učestvovanja u aranžmanima. Što god sam želio to sam radio u studiju i oni su bili za to. "Hodaj" je dvoglas i to je stvarno dobro. Nikad neću zaboraviti koncertnu promociju (drugog albuma) u SKC-u (Studentski kulturni centar) gdje sam svirao gitaru i pjevao 'Hodaj'! To je stvarno impozantno bilo."

Saradnja se prema Massimovim rečima nastavila na albumu "Disillusioned" (1987) Reksa Ilusivija. "To je bilo vrijeme kada sam u Novi Sad dolazio autobusom iz Zagreba sa pojačalom, gitarom i torbama. Ništa meni nije bilo teško! A današnji klinci bi odmah htjeli novce. Mi o tome nismo razmišljali. Bilo je bitno da nam neko da mali studio da se zezamo i to snimamo. Reks je bio sredio studio u Radio Novom Sadu i pozvao je ljude da dođu. Imati studio u Novom Sadu bio je dovoljan razlog da svi mi dođemo. Spavamo kod Reksa i improviziramo u studiju. Tako je bila jedna čudna situacija...Reks je rekao da ima gotove pjesme. Dolazim kod Reksa doma, a on upali mašinicu i čuje se samo tup tup tup, i kaže 'to su pjesme'. Rekoh "Suba nemoj se zezati to nema veze sa pjesmama!" Onda smo Švaba i ja sjeli i radili neke harmonije sa Reksom i napravili tih nekoliko pjesma. Milan je pisao tekstove", kaže Massimo i nastavlja:

"Mi smo ljudi koji su odrastali na istoj glazbi. Jednostavno se zna, ko se bavio glazbom u osamdesetima znao je za album "My Life in the Bush of Ghousts" (Brajana Inoa i Dejvida Birna). Ili dupli živi Pitera Gebrijela. Slušali smo istu glazbu, čitali iste knjige...mi smo post-novovalna ekipa koja je bila potpuno na istoj liniji, potpuno smo isto razmišljali. Ja sam bio domaćin u Zagrebu, a Milan i (danas pokojni bubnjar Električnog orgazma Goran Čavajda) Čavke u Beogradu. 
Vrlo lijepo vrijeme."




* Intervju objavljen u YellowCab magazinu 2009.

Rex Ilusivii - iz teksta "33 najuticajnije ličnosti domaće rock scene" (1986)

"Intrigantan novosadski muzičar i producent. Pravo ime Mitar Subotić. Za potrebe muzičke produkcije Radio Novog Sada snimio preko pet stotina pesama sastava iz Vojvodine, ali što je kuriozitet, i grupa iz Rumunije. Producirao album "Bolero" sastava Haustor, i ploče Heroine i La Strade (ova poslednja još neobjavljena). Radio sa Ekatarinom Velikom i grupom Karlowy Vary. Ovih dana priprema album sa sopstvenim kompozicijama na kojem će se pojaviti čitav niz domaćih pevača. U plastiku utisnute samo dve njegove pesme i to u okviru demo-top ploča "Ventilatora". Završava Muzičku akademiju za kompoziciju u Novom Sada. Ima dvadeset i četiri godine."

Pronađeno na blogu Yugopapir >>

Mitar Subotić/Rex Ilusivii, intervju: Procvat dobra pre dolaska zla (1984)

(intervju pronađen na sjajnom blogu: http://yugopapir.blogspot.com)



Ne znam kako da formulišem pitanje, ali hoću da mi pričaš o tome kako koristiš snimljeni materijal iz svog života. Tebi je devojka preko telefona rekla: Volim te, najdraži moj! Ti si to snimio i napravio muziku koja ide uz to. To je neka vrsta dokumentarne muzike.

Rex Ilusivii: Nisam ja to izmislio. Ta ideja dolazi mi iz minimalne i konkretne muzike. Ljudi koji su se njome bavili došli su do toga da sa malo zvučnog materijala puno kažu. Ne vidim zbog čega bih pravio tekstove od po četiri strofe kada je suština svake ljubavi: volim te ili ne volim te.



Ti čak ni to volim te ne konstruišeš već koristiš volim te koje je zbilja upućeno tebi.

Rex Ilusivii: Da, koristim ga u izvornom obliku. Tu nema laži. Ne pišem tekst na muziku, nego muziku na zvučni zapis situacije koja mi se objektivno dogodila. Meni nisu došle muze nego je to volim te jednostavno tako bilo.

To je veoma iskren način stvaranja.

Rex Ilusivii: Može se reći da je to neki rokenrol realizam. Dokumentarni snimak ima dušu, a ja mu muzikom dajem telo, ali, stvar ne razvodnjavam, već je dajem u esencijalnom obliku.
Mislim da ozbiljna muzika sadržaj daje u apstraktnom obliku, jazz ga takođe daje u apstraktnom obliku, ali se trudi da objasni i zbog toga može da bude dosadan - kao čovek koji hoće nešto lepo da kaže, ali ti se unosi u lice da bi to objasnio.
Rokenrol ceo svoj sadržaj daje direktno a ja sam unutar rokenrola otišao još jedan korak dalje i sažeo sve na nekoliko reči: Volim te, ne volim te, mogla si, nisam mogla...

Plus tehnologija.

Rex Ilusivii: Ne, to nije tehnološki fazon. To je samo upotreba tehnologije tamo gde drugačije stvarati nije moguće. Ja ne mogu da dovedem svoju devojku da mi na bini, pred deset hiljada ljudi kaže: Volim te, a da to bude iskreno i onda tako iz večeri u veče. Ne možeš da kažeš volim te po nekoj drugoj potrebi osim kada to stvarno osećaš.

Da li iz elektronike dobijaš ono što želiš ili ti se događa da instrument sam svira?

Rex Ilusivii: Stvari držim pod svojom kontrolom. Kod sintisajzera u pitanju je dupla kreacija. Kod ostalih instrumenata znaš na koji zvuk možeš računati, a ovde kreiraš i instrument i muziku za njega.

Tebi je baš lepo: Snimiš je jednom i onda nasnimiš sto puta: volim te, volim te, volim te, volim te, volim te, volim te, volim te, volim te, volim te, volim te, volim te...

Rex Ilusivii: Da, a u isto vreme to nije gluma.

Direktan prenos intime

Kako se osećaš u trenucima dok to slušaš?

Rex Ilusivii: A kako bi se ti osećao?

Ona ti je rekla: Volim te, jedini moj u jednom trenutku...

Rex Ilusivii: E tu je sada tehnologija uz pomoć koje se ne osećam voljenim samo jednu sekundu, nego tri i po minuta puta onoliko koliko slušam stvar.

Da to je taj osećaj jer znam kada meni neko preko telefona kaže volim te. Meni zuji u glavi, ponavlja se...

Rex Ilusivii: To je direktan prenos intime ali i jedan od razloga zbog kojeg sve radim sam. Ne mogu da delim intimu. Ona je moja. Neću da koristim njeno volim te a da tu svira još pet ljudi. Napravio sam samo moj doživljaj njenog volim te...

Kojeg nisi hteo da daš na muzičku redaljku. Kako ide ta stvar?

Rex ilusivii: Stvar počinje time što se čuje slobodna telefonska veza, ja sam dobio tu vezu i ona mi je rekla da me voli i da sam joj najdraži. Ali, dalje čuješ da se nešto grozno dešava i ta veza biva prekinuta da bi na kraju ostao samo znak "zauzeto".

To je tvoja ljubavna muzika ali, ti imaš i stvari kao što je "Zla kob" očlgledno pravljena pod uticajem pravoslavne duhovne muzike koja se kod tebe završava...

Rex Ilusivii: Ono što pevam je srpski duhovni napev iz petnaestog veka kojeg je napisao sveštenik kir Stefan. U to vreme u Italiji su pisali sonete a ovde je postojao takođe specifičan muzički izraz — komponovani su duhovni napevi. Nasnimio sam svoje pevanje sedam puta i tako napravio hor. Impresioniran sam tom muzikom i ona mi je poslužila kao metafora za nešto lepo, pozitivno, procvat dobra pre dolaska zla.

Halucinogena muzika

Sviđa mi se što si uzeo nešto specifično za našu muzičku kulturu. No, to divno pojanje završava se zvučnim grebanjem sa radija snimljenog nemačkog spikera - neurotičnost u cilju stvaranja psihoze nečeg... uf.

Rex Ilusivii: Atmosfera dobrog i sreće biva narušena jer ništa ne može večito da ide uzlaznom linijom. Zlo mora kad — tad doći da ga razori. Nemački jezik je grub, oštar i takva njegova zvučnost narušava harmoniju.

Ali, to nije kraj zla.

Taj nemački je snimljen sa radija što mu daje bitnu odrednicu — obeležje naše civilizacije. A kada taj glas naše civilizacije potpuno potisne mir duhovne muzike, onda ga deformišem kroz sintisajzer. I nad jakima postoji jači.

Tvoj treći —globalni pristup je ambijentalna muzika.

Rex Ilusivii: Ceo taj koncept donekle je zasnovan na muzičkom stvaralaštvu Briana Enoa, ali, on se zadovoljava prostornošću zvuka... On recimo pravi zvuk koji se pušta na aerodromima i koji daje neku boju tom ambijentu, tim pokretnim trakama, semaforima, carini... dok ja radim zvuk koji stvara slike u glavi.

To je prvenstveno stvar "Plazma".

Rex Ilusivii: Kod "Plazme" osnovni fon je sviranje grupe indijanaca iz Amazonije. Taj hor frula usporio sam za dva puta i tretirao ga elektronski. Tako sam dobio duh folklora. To je ona vibracija koja ih je nagnala da sviraju u svoje frule.

Usporavati muziku... prva asocijacija mi je bila ... da li može da se kaže kako se, u ovom konkretnom slučaju, usporavanjem, kao mikroskopom dobila nekakva struktura koja je na višem nivou opštosti od onoga što sadržl zvuk Amazonije?

Rex Ilusivii: Da, to je esencijalni zvuk koji se, kao plazma, nalazi u ritmovima Amerike, Afrike, Evrope .... "Plazma" izaziva vizuelni doživljaj muzike. Tako nešto mogli bismo nazvati halucinogenom muzikom.

Ovo je tvoj prvi intervju. Šta će se dalje događati?

Rex Ilusivii: Sedeću kod kuće za instrumentima. Ostale poslove koji su neophodni da bi se kreirala rokenrol zvezda prepustio sam ljudima koji znaju sa medijima. Ne znam šta će biti, ali odlično će zvučati.

Već je sada tako.

Rex Ilusivii: Znam.

Prija ti slikanje, davanje intervjua...

Rex Ilusivii: Da, i već razmišljam kako bi bilo da uz ovo što smo pričali napravim neku muziku.

(Reporter, maj 1984.)

Podržite Yugopapir na Fejsbuku :-)

http://www.facebook.com/yugopapir

.