"Talentiran mlad covjek, mozda talentiraniji od vecine drugih talentiranih. Talenat je ruzna rijec. Nadaren recimo, nadaren covjek"
(Darko Rundek)
pripremio: Goran Tarlac
Prosle sedmice na talasima Cross Radija emitovana je emisija Prica o kralju posvecena pokojnom Mitru Suboticu Subi, poznatog na ovim prostorima i pod pseudonimom Reks Iluzivi. O Subi su govorili Goran Vejvoda i Darko Rundek, Marina Perazic i Jovanka Zlatkovic, Zoran Janjetov i Slobodan Tisma, novinari Petar Janjatovic i Peca Popovic, te dva gosta iz Brazila, Bebel Gilberto i Katja Bronstajn, pevacice sa kojim je saradjivao na njihovim albumima. U krugovioma postovoca Reks Iluzivi se slavi kao jedan od najvecih muzickih producenata i inovatora sto su ih SFRJ, ali i Brazil ikada imali. Tokom rada u Jugoslaviji Mitar Subotic saradjivao je sa Masimom Savicem, Haustorom, Marinom Perazic, Milanom Mladenovicem, La Stradom, komponovao je spice za Radio Novi Sad, muziku za pozorisne predstave... Sredinom osamdesetih odselio se u u Pariz, pa u Sao Paolo gde je saradjivao sa brojnim muzicarima, radio muziku za reklame, filmove i modne revije. Dobitnik je UNESCO fonda za promociju kulture.
Umro je za muziku. Ugusio se pokusavajuci da spase master trake albuma Tanto Tempo Bebel Gilberto u pozaru u svom studiju u Sao Paolu 2. novembra 1999.
Ljubaznoscu kolega iz Cross radija, Reporter prenosi deo Prica o kralju. Cross radio je produkcija koja se emituje na osam radio stanica Student - Ljubljana, Student - Zagreb, EFM - Sarajevo, Kojot - Zrenjanin, 021 - Novi Sad, B92 - Beograd, Studio 88 - Mostar i Radio Sombor.
Darko Rundek: Talentiran mlad covjek, mozda talentiraniji od vecine drugih talentiranih. Talenat je ruzna rijec. Nadaren recimo, nadaren covjek. Kao nadaren nije imao potrebu da ne bude posten. Ali, bio je vrlo posten covjek, koji je imao sluha za okolnosti. Imas ljudi za koje ti je zao, makar sa njima nisi prosao sto milja. On je kod mene izazivao drugarsko postovanje od kada smo se sreli i to nikad nije prestalo. Ja sam ga zvao da bude producent ploce Bolero. Bio je u Zagrebu dva tjedna na probama da zajedno konstruiramo te aranzmane. U to vrijeme je on baratao sa modularnim sintisajzerima, trigerima, imao je neke za njega novootkrivene trikove u produkciji, tipa da uvijek treba na bas bubanj dodati jos jedan dilej od pola milisekunde koji mu daje bas pravi druk.
Peca Popovic: Pocetkom 80-ih sam sam od ljudi sa Radio Novog Sada cuo da je kod Studija M poceo da se pojavljuje mladi covek koji drugacije gleda na produkciju. A za takve je tamo uvek bilo razumevanja. Zasto je mene Suba odusevio... Rekao mi je da u Novom Sadu planira da snima Satija. Ja znam da je to prva mladja osoba koja je meni pricala o Eriku Satiju. Shvatio sam da su Suba, Goran Vejvoda i onaj Kostic koji je posle imao grupu I i onda radio u Du Du A, da su oni ustvari opismenili pank novotalasnu generaciju muzicara u Jugoslaviji. Oni su ih uveli u muziku. Jer bilo koja grupa koja se bavila novim talasom u Beogradu, ja ih znam kada su se pojavili, svi su bili drkadzije. Mislili su da samo ono sto oni rade valja. Medjutim, Suba i Goran Vejvoda su bili mladi muzicari koji su znali da je bilo muzike i pre njih.
Zoran Janjetov: Koncert u SKC-u, osamdeset i neke, Reks Iluzivi. To je bila "velika produkcija". Ucestvovao sam i pevao pesmu Jeti koju sam davno snimio sa Subom. U stvari, nisam pevao, urlikao sam. Bio je i Kosta Bunusevac obucen u neka geometrijska odela i lomio neonske lampe. To je bio performans pod njujorskim uticajima. Secam se Sube sa ogromnom kolicinom opreme, sa analognim sintisajzerima, pedalama, efektima, magnetofonima. Tada to nisu kontrolisali kompjuteri vec je jedan covek isao okolo i pritiskao pedale. Terao me je da se penjem na neke sest metara visoke praktikable, pola metra sirine, a ja se toga bas plasim. Na tome je trebalo da pevam umotan u neke zavoje. Bio sam Doktor Vu. Reks Iluzivi i Doktor Vu. Ili Teks Iluzivi, kako smo se posle zvali. Secam se da je bilo tako komplikovano namestiti sve to u toku popodneva, a mislili smo da ce biti mozda dvadesetak ljudi koji su se setili da vide nesto od Reksa Iluzivija. SKC je bio krcat. Najstrasnije je sto niko u publici nije primetio nijednu gresku jer im se sve to dopalo, a koncert je bio raspad sistema. Milion gresaka. Kada istaknes svoje greske to vise nisu greske, sto je Inov princip, ali ovde su se te greske sasvim slucajno isticale.
Bebel Gilberto: Subu sam upoznala s nekim prijateljima dok je radio u Brazilu. Imala sam utisak da ga poznajem celog zivota. Bio je vrlo zabavan, imao je neverovatan smisao za humor, jako dobar ukus za sve. Suba je bio neverovatan miks karaktera, dzentlmena, zavodljiv. Uvek nam je bilo prijatno kada je bio tu. Kada pricam o Subi, pricam o ogromnom talentu koji je imao. On je strastveno radio sa pevacima sa kojima je saradjivao. Uvek je to shvatao kao deo sopstvenog zivota. Zato mislim da je taj album, Sao Paolo Confessions, bio samo pocetak nekih Subinih neverovatnih mogucnosti. Kada je stigao u Brazil, njegova muzikalnost i osecajnost dosle su potpuno do izrazaja. Suba je bio mnogo bolji od vecine brazilskih muzicara koji se ovde prave da su nesto, a nisu.
Goran Vejvoda: Mi smo se vidjali, u stvari, vise nego sto smo radili zajedno. On je bio vrlo muzikalan covek, koji je znao veoma mnogo stvari. [to se tice saradnje, nismo imali vremena, i na kraju se tako nekako desilo. Pricali smo da cemo da radimo, pa na kraju nismo. Njegov ego bio je prilicno veliki, to se obicno desava sa dobrim muzicarima, imaju jak ego. Moj ego je mozda bio slabiji u toj citavoj situaciji, pa nisam mogao sa njim da se nadjacavam. Na zalost. Dogurao bi verovatno daleko. Kada jednom imas takav veliki svetski uspeh, sa jednom plocom, onda udjes u masineriju, u muzicku industriju i onda proizvodis ploce, reklame, muziku za filmove. To je cilj svakog normalnog muzicara, u smislu da postane svetski poznat. S jedne strane je to pozitivna stvar, a sa druge negativna, jer onda proizvodis puno muzike, saradjujes sa puno ljudi, a u stvari srz ti na neki nacin odlazi.
Katja B.: Srela sam ga 1999, snimila sam tada svoj prvi CD. To je bilo kao raj. On je govorio da je rad sa mnom uvek zabava, nikada problem. Gledati ga kako radi bilo je divno. On bi pustio muziku i radio na tome sest-sedam sati. Mislim da je bio zaljubljen u muziku. Posvetio bi se pesmi. Prvo je uradio miks mog prvog albuma Katia B. Godinu dana kasnije radio je svoj album Sao Paolo Confession i zajedno smo uradili pesmu Secrets. On mi je pricao da je imao puno prijatelja, ne samo iz Jugoslavije, vec iz celog sveta. Za mene je bio jedan od najinteresantnijih, predivnih osoba koje sam srela u svom zivotu. Mnogo mi je znacio. On je bio iz Jugoslavije a ziveo je u Sao Paolu...Voleo je ljude, pili smo, izlazili. Bio je umetnik, pravi umetnik...
pripremio: Goran Tarlac
Prosle sedmice na talasima Cross Radija emitovana je emisija Prica o kralju posvecena pokojnom Mitru Suboticu Subi, poznatog na ovim prostorima i pod pseudonimom Reks Iluzivi. O Subi su govorili Goran Vejvoda i Darko Rundek, Marina Perazic i Jovanka Zlatkovic, Zoran Janjetov i Slobodan Tisma, novinari Petar Janjatovic i Peca Popovic, te dva gosta iz Brazila, Bebel Gilberto i Katja Bronstajn, pevacice sa kojim je saradjivao na njihovim albumima. U krugovioma postovoca Reks Iluzivi se slavi kao jedan od najvecih muzickih producenata i inovatora sto su ih SFRJ, ali i Brazil ikada imali. Tokom rada u Jugoslaviji Mitar Subotic saradjivao je sa Masimom Savicem, Haustorom, Marinom Perazic, Milanom Mladenovicem, La Stradom, komponovao je spice za Radio Novi Sad, muziku za pozorisne predstave... Sredinom osamdesetih odselio se u u Pariz, pa u Sao Paolo gde je saradjivao sa brojnim muzicarima, radio muziku za reklame, filmove i modne revije. Dobitnik je UNESCO fonda za promociju kulture.
Umro je za muziku. Ugusio se pokusavajuci da spase master trake albuma Tanto Tempo Bebel Gilberto u pozaru u svom studiju u Sao Paolu 2. novembra 1999.
Ljubaznoscu kolega iz Cross radija, Reporter prenosi deo Prica o kralju. Cross radio je produkcija koja se emituje na osam radio stanica Student - Ljubljana, Student - Zagreb, EFM - Sarajevo, Kojot - Zrenjanin, 021 - Novi Sad, B92 - Beograd, Studio 88 - Mostar i Radio Sombor.
Darko Rundek: Talentiran mlad covjek, mozda talentiraniji od vecine drugih talentiranih. Talenat je ruzna rijec. Nadaren recimo, nadaren covjek. Kao nadaren nije imao potrebu da ne bude posten. Ali, bio je vrlo posten covjek, koji je imao sluha za okolnosti. Imas ljudi za koje ti je zao, makar sa njima nisi prosao sto milja. On je kod mene izazivao drugarsko postovanje od kada smo se sreli i to nikad nije prestalo. Ja sam ga zvao da bude producent ploce Bolero. Bio je u Zagrebu dva tjedna na probama da zajedno konstruiramo te aranzmane. U to vrijeme je on baratao sa modularnim sintisajzerima, trigerima, imao je neke za njega novootkrivene trikove u produkciji, tipa da uvijek treba na bas bubanj dodati jos jedan dilej od pola milisekunde koji mu daje bas pravi druk.
Peca Popovic: Pocetkom 80-ih sam sam od ljudi sa Radio Novog Sada cuo da je kod Studija M poceo da se pojavljuje mladi covek koji drugacije gleda na produkciju. A za takve je tamo uvek bilo razumevanja. Zasto je mene Suba odusevio... Rekao mi je da u Novom Sadu planira da snima Satija. Ja znam da je to prva mladja osoba koja je meni pricala o Eriku Satiju. Shvatio sam da su Suba, Goran Vejvoda i onaj Kostic koji je posle imao grupu I i onda radio u Du Du A, da su oni ustvari opismenili pank novotalasnu generaciju muzicara u Jugoslaviji. Oni su ih uveli u muziku. Jer bilo koja grupa koja se bavila novim talasom u Beogradu, ja ih znam kada su se pojavili, svi su bili drkadzije. Mislili su da samo ono sto oni rade valja. Medjutim, Suba i Goran Vejvoda su bili mladi muzicari koji su znali da je bilo muzike i pre njih.
Zoran Janjetov: Koncert u SKC-u, osamdeset i neke, Reks Iluzivi. To je bila "velika produkcija". Ucestvovao sam i pevao pesmu Jeti koju sam davno snimio sa Subom. U stvari, nisam pevao, urlikao sam. Bio je i Kosta Bunusevac obucen u neka geometrijska odela i lomio neonske lampe. To je bio performans pod njujorskim uticajima. Secam se Sube sa ogromnom kolicinom opreme, sa analognim sintisajzerima, pedalama, efektima, magnetofonima. Tada to nisu kontrolisali kompjuteri vec je jedan covek isao okolo i pritiskao pedale. Terao me je da se penjem na neke sest metara visoke praktikable, pola metra sirine, a ja se toga bas plasim. Na tome je trebalo da pevam umotan u neke zavoje. Bio sam Doktor Vu. Reks Iluzivi i Doktor Vu. Ili Teks Iluzivi, kako smo se posle zvali. Secam se da je bilo tako komplikovano namestiti sve to u toku popodneva, a mislili smo da ce biti mozda dvadesetak ljudi koji su se setili da vide nesto od Reksa Iluzivija. SKC je bio krcat. Najstrasnije je sto niko u publici nije primetio nijednu gresku jer im se sve to dopalo, a koncert je bio raspad sistema. Milion gresaka. Kada istaknes svoje greske to vise nisu greske, sto je Inov princip, ali ovde su se te greske sasvim slucajno isticale.
Bebel Gilberto: Subu sam upoznala s nekim prijateljima dok je radio u Brazilu. Imala sam utisak da ga poznajem celog zivota. Bio je vrlo zabavan, imao je neverovatan smisao za humor, jako dobar ukus za sve. Suba je bio neverovatan miks karaktera, dzentlmena, zavodljiv. Uvek nam je bilo prijatno kada je bio tu. Kada pricam o Subi, pricam o ogromnom talentu koji je imao. On je strastveno radio sa pevacima sa kojima je saradjivao. Uvek je to shvatao kao deo sopstvenog zivota. Zato mislim da je taj album, Sao Paolo Confessions, bio samo pocetak nekih Subinih neverovatnih mogucnosti. Kada je stigao u Brazil, njegova muzikalnost i osecajnost dosle su potpuno do izrazaja. Suba je bio mnogo bolji od vecine brazilskih muzicara koji se ovde prave da su nesto, a nisu.
Goran Vejvoda: Mi smo se vidjali, u stvari, vise nego sto smo radili zajedno. On je bio vrlo muzikalan covek, koji je znao veoma mnogo stvari. [to se tice saradnje, nismo imali vremena, i na kraju se tako nekako desilo. Pricali smo da cemo da radimo, pa na kraju nismo. Njegov ego bio je prilicno veliki, to se obicno desava sa dobrim muzicarima, imaju jak ego. Moj ego je mozda bio slabiji u toj citavoj situaciji, pa nisam mogao sa njim da se nadjacavam. Na zalost. Dogurao bi verovatno daleko. Kada jednom imas takav veliki svetski uspeh, sa jednom plocom, onda udjes u masineriju, u muzicku industriju i onda proizvodis ploce, reklame, muziku za filmove. To je cilj svakog normalnog muzicara, u smislu da postane svetski poznat. S jedne strane je to pozitivna stvar, a sa druge negativna, jer onda proizvodis puno muzike, saradjujes sa puno ljudi, a u stvari srz ti na neki nacin odlazi.
Katja B.: Srela sam ga 1999, snimila sam tada svoj prvi CD. To je bilo kao raj. On je govorio da je rad sa mnom uvek zabava, nikada problem. Gledati ga kako radi bilo je divno. On bi pustio muziku i radio na tome sest-sedam sati. Mislim da je bio zaljubljen u muziku. Posvetio bi se pesmi. Prvo je uradio miks mog prvog albuma Katia B. Godinu dana kasnije radio je svoj album Sao Paolo Confession i zajedno smo uradili pesmu Secrets. On mi je pricao da je imao puno prijatelja, ne samo iz Jugoslavije, vec iz celog sveta. Za mene je bio jedan od najinteresantnijih, predivnih osoba koje sam srela u svom zivotu. Mnogo mi je znacio. On je bio iz Jugoslavije a ziveo je u Sao Paolu...Voleo je ljude, pili smo, izlazili. Bio je umetnik, pravi umetnik...
Tekst objavljen pod naslovom "Priča o kralju" (Reporter - 16.april 2002). Izjave saradnika/muzičara mogu se čuti i u radio emisiji postavljenoj u sekciji "audio".
