[uvod: mitar subotić - suba]

photo: http://www.culturabrasil.com.br/

"Faktografija - hladna i zapravo nevažna kada se piše o umetnicima - beleži da je Mitar Subotić rоđen u Novom Sadu 1961. godine. Diplomirao je na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu, na odseku za kompoziciju i orkestraciju. Nakon toga, pohađa kurs elektronske muzike kod multiinstrumentaliste Pola Pinjona. 

Već prvim potezom najavljuje neobičan pristup - zaobilaznu strategiju - koja se može nazvati i anti-karijerom: svake nedelje, Subotić radi nove snimke za emisiju "Novi vidici - jedna druga jugoslovenska pop scena" Dragana Gojkovića ali tek posle godinu dana otkriva svoj "identitet".

Rezultat takvog poteza: grafit "Rex Ilusivii" na čuvenom zidu u Novom Sadu najčešće je jedina uspomena javnosti na coveka koji je svojim radom temeljno prekrojio muzičke mape sveta.

Ostalo je zaboravljeno.

Tokom osamdesetih godina, Subotić - "Kralj Iluzija" - virtuozno, gotovo mahnito pomera granice, sve vreme otvarajući Nove Vidike: od demo snimaka, objavljenih na čuvenim "Ventilator" kompilacijama, preko saradnje sa Milanom Mladenovićem, Massimom Savićem, Marinom Perazić, Igorom Popovićem (Jakarta) i ostalima, Rex postaje autentična, overground zvezda koja se nezaustavljivo penje ka zenitu: eklektična obrada Braunove "Sex Machine" sa Milanom Mladenovićem, jazzy "Plava Jutra" i popična "Arabia" sa Igorom Popovićem dokazale su ga kao hit-mejkera (koji nije uspeo nijedan od hitova da zvanično i objavi). Tek kasnije, na nagovor (!) Vite Simurdića iz Radio Novog Sada objavljuje debi LP "Disillusioned" (u simboličnih 500 primeraka). Taj album predstavlja jedan od poslednjih zaista promišljenih koncepta jugoslovenske pop/alternativne muzke: tema "Thanx Mr. Rorschach - ambijenti na muziku Erika Satija", posvećena radu čuvenog francuskog kompozitora "rađena je po principu Rorsahovog testa u psihologiji". Ostale teme, poput "Courage I" i "Facedance" samo su dokazivale već naslućeno: zenit naše hemisfere je, za Subotića, postavljen prenisko.

Godine 1988. za "The Dreambird, In The Mooncage" instalaciju - "muziku za velegradove" koju je radio sa Goranom Vejvodom dobija nagradu UNESCO fonda za promociju kulture. Instalacija je podrazumevala nasnimavanje muzike preko pesme ptica snimljenih na Madagaskaru, a koja je od 1986. do 1992. emitovana preko razlgasa u gradova Jugoslavije, Italije i Brazila. Deo materijala objavljen je (tek) 1994. godine u Brazilu. Delo - "In The Mooncage" kao polaznu tačku ima stare domaće uspavanke za decu. Po završetku tog rada, prestaje da koristi pseudonim Rex Ilusivii. I dalje nezainteresovan za tron koji ga je jednostavno čekao, Subotić odlazi iz Jugoslavije i počinje iznova. Traga za zvukom.

Seli se u Pariz, zatim u Sao Paolo. 

Uklapa se u muzicki zivot, radi muziku za pozoriste, modne revije i reklame, a zatim postavlja nove standarde u pristupu muzici i produkciji. U proleće 1994. godine sa Milanom i prijateljima snima "Angel's Breath" na kojem ukršta brazilske i balkanske folklorne motive, snažno podcrtane Milanovom gorčinom, koja je ovoga puta progovorila drugačije nego na EKV albumima. Uskoro se pokazalo da je to, na žalost, poslednja saradnja dva najkompletnija autora našeg govornog podrucja s kraja XX veka: Milan je umro u novembru iste godine u Beogradu, ne dočekavši promociju albuma.

Od tog momenta, Suba kao da se sklonio sa vidika. Pojavio se na tren kao potpisnik podrške beogradskim studentima u protestu 1996/1997 godine. Poneka štura informacija, ali sve češće fantastični snimci, redovno potpisani Subinim touchom: producent, aranzer, kompozitor. Stvarala se nova muzika, omamljujuca, fantastična kao jutro u Sao Paolu. Demo snimci za "Sao Paulo Confessions", poslati u Beograd početkom 1999. najavljivali su najlepšu muzičku kreaciju decenije, najbolju neo-bossanova ploču brazilske muzike koju, ironično, kreira čovek drugačije harmonije.

Kralj se pripremao zvanicnu inauguraciju.

Novembra 1999. do Beograda je stigla vest: stradao u požaru, spasavajući master trake albuma "Tanto Tempo" Bebel Gilberto. Tako priča tvrdi.

Herojska smrt, viteški potez. Autentična, ironična smrt muzike, 

nakon koje ostaje samo - tišina.

I koliko traka, snimaka i ideja je otišlo u - Ništa, poput Aleksandrijske Biblioteke.

Uz tihi odjek felicidad, dole, niz ulicu.

Ovaj blog posvećen je Razbijanju tišine.

Pozdrav kralju,

Poštovaoci."

. . .

Ovim tekstom je 2001. godine lansiran prvi internet sajt posvećen Mitru Subotiću Subi na srpskom jeziku - ikada. Sajt je deset godina proveo na adresi http://suba.isallineed.net.

Na žalost, za proteklih deset godina, nije pokrenut nijedan - noviji. Jedina promena je pojava "Suba Stage-a" na EXIT-u. Zato ponovo, ovoga puta na drugoj adresi i u drugačijoj formi, ovaj blog - posvećen Subi i njegovom radu - počinje novi život.

Tokom narednih nedelja ćemo lagano, ton po ton, rekonstruisati sve sadržaje. I dodati nove.

U ovaj projekat, deset godina kasnije, trud ulažu isti ljudi, sa istim željama.

Sa toliko želja.

Tantos Desejos.