Sudbina je htela da Milan Mladenovic ne doceka objavljivanje svoje, u bukvalnom smislu, poslednje ploce: CD "Angel's Breath" pojavio se posle njegove njegove smrti, sto citavom projektu daje notu one bizarnosti koju samo prokletstvo ume da determinira.
Za one koji ne znaju: album je sniman u Brazilu; u snimanju su, pored Mladenovića (voice, guitar, trumpet, harmonica), učestvovali Mitar Subotic (keyboards), Joao Parahyba (percussion), Fabio Golfetti (guitar), Taciana Barros (u funkciji: counselor supreme), Marisa Orth (voice) i Madalena (voice); konačno, za adekvatni design bili su zaduženi (i svoj deo posla sjajno uradili) Zoran Janjetov i Darko Antić.
Angel's Breath, odmah valja reći, nikakvih dodirnih tačaka nema sa radom na projektu Ekatarine Velike; reč je o svesnom odbacivanju prošlosti, skoku u nešto sasvim nepoznato i egzotično, u svet ambijentalnih etnostruktura koje izmiču standardima rock'n'rolla na ovim prostorima. Prisustvo Mitra Subotića, već etabliranog po radovima iz ličnog Rex Ilusivii perioda, doprinelo je da album dobije fluidni okvir u kojem su, sasvim slobodno, mogućne sve varijante akcije i protivakcije; kad su se takvoj igri pridružili Brazilci sa svojom muzičkom vizurom - ispostavilo se da Angel's Breath funkcioniše kao neka vrsta jam session kompota, dovoljno otvorenog za svakojaka iskustva i atmosfere.
Dovoljno mracnog raspoloženja da se identifikuju vrlo ubitačni i precizni Mladenovićevi tekstovi, čitav album predvodi u stanje lake hipnoze i okupljenošću muzičkom strukturom koja nijednog trenutka nije jednoznačna. Milanov glas, ovde korišćen na sasvim drugačiji način, albumu daje onaj neophodni "flavour" koji se na poslednjim pločama Ekatarine Velike teško mogao osetiti.
Angel's Breath nije laka, easy going ploča za slušanje; ona zahteva pažnju, učestvovanje, to je album koji korespondira sa slušaocem u onoj meri u kojoj slušalac korespondira sa njom.
Takvih albuma srpski rock'n'roll nije imao; odlaskom Milana Mladenovića plašim se da ih neće ni imati.
Jer, CD Angel's Breath - povremeno vrlo hermetican i zlokobno tmuran - ne samo da je Milanov finalni testament vec i aktuelna refleksija onih prostora na kojima je ziveo i umro (pesma "Crv", recimo).
Potresno.
(Petar Luković, "Vreme Zabave ". No.15, februar 1995.)
Нема коментара:
Постави коментар